Библиотека knigago >> Науки общественные и гуманитарные >> Языкознание >> Генезис и эволюция палатального ряда в праславянском языке


Автор: Александр Зайцев Жанр: Научная фантастика Книга "Стукай! Лутай!" — захватывающее путешествие в футуристический мир, наполненный приключениями, открытиями и смертельными опасностями. Автор Александр Зайцев искусно создал захватывающую историю, которая держит читателя в напряжении от начала до конца. Главный герой, отважный исследователь Артем, присоединяется к команде искателей сокровищ в их опасной миссии по поиску легендарного артефакта. Вооружившись передовыми технологиями...

СЛУЧАЙНАЯ КНИГА

Сантьяго. Майк Резник
- Сантьяго

Жанр: Научная Фантастика

Год издания: 1997

Серия: Индекс реальности

СЛУЧАЙНАЯ КНИГА

Валерий Николаевич Чекман - Генезис и эволюция палатального ряда в праславянском языке

Генезис и эволюция палатального ряда в праславянском языке
Книга - Генезис и эволюция палатального ряда в праславянском языке.  Валерий Николаевич Чекман  - прочитать полностью в библиотеке КнигаГо
Название:
Генезис и эволюция палатального ряда в праславянском языке
Валерий Николаевич Чекман

Жанр:

Языкознание

Изадано в серии:

неизвестно

Издательство:

Наука и Техника

Год издания:

ISBN:

неизвестно

Отзывы:

Комментировать

Рейтинг:

Поделись книгой с друзьями!

Помощь сайту: донат на оплату сервера

Краткое содержание книги "Генезис и эволюция палатального ряда в праславянском языке"

Доклад посвящен типологическому анализу праславянских «палатализаций» и йотаций; показывается, что результатом этих изменений было становление и развитие праславянского палатального ряда, который сохранился в сербскохорватском, словенском и македонском и разрушился в тех языках, где возникла тембровая корреляция палатализованных — непалатализованных согласных.

Читаем онлайн "Генезис и эволюция палатального ряда в праславянском языке". [Страница - 19]

in the East.

The facts of yotations as well as the Second and Third Palatations in the presence of unchanged clusters C+​ī̆, ē̆ show the absence of positional palatalisation in Common Slavic up to the fall of jers. At the time of the latter change (or directly after it) in the west and east slavic languages the dispalatations *ĺ>​lʼ, *ń>​nʼ (except for Czech and Slovak dialects where ń was preserved), *ć>​cʼ, *ʒ́ (ź)>​zʼ took place, which could realize only in the presence of palatalised sounds and phonemes. Thus, the emergence of timbre correlation of palatalised — non-palatalised consonants caused the destruction of Common Slavic palatal series in the west and east Slavic languages. On the other hand, the preservation of this series in Serbocroatian, Slovenian and Macedonian show that there has never been positional softness (palatalisation) of consonants before front vowels in these languages.

Примечания

1

В. В. Мартынов. Славянская и индоевропейская аккомодация. Минск, 1968, стр. 40—41, 62.

(обратно)

2

В. С. Яковишин. Развитие систем прагерманского вокализма. Автореф канд. дисс. Минск, 1968, стр. 3—5.

(обратно)

3

Н. С. Трубецкой. Основы фонологии. М., 1960, стр. 82—83; R. Jakobson. Über die phonologischen Sprachbünde. TCLP, IV, 1931, S. 236.

(обратно)

4

Подробно о разновидностях палатального ряда и тембровой корреляции твердых-мягких см.: В. М. Чэкман. Гісторыя проціпастаўленняў па цвёрдасці-мяккасці ў беларускай мове. Мінск, 1970, стар. 8—16, 131—141.

(обратно)

5

Условные обозначения, принятые в данной работе: C — любой согласный (консонант); V — любой гласный (вокал); Cʼ — палатализованный согласный (напр., tʼ, dʼ, sʼ); Ć — палатальный согласный (напр., t́, d́, ś); Cˮ — краепалатальный согласный (напр., цˮ, дзˮ, сˮ); в квадратные скобки [ ] берутся фонемы. Примеры из источников даются в транскрипции оригинала.

(обратно)

6

M. Tentor. Der čakavische Dialekt der Stadt Cres (Cherso). AslPh, B. 30, H. 1—2, 1908—1909, S. 164; П. Ивић. О говорима Баната. ЈФ, т. 18, књ. 1—4, 1949—1950, стр. 148; Б. М. Николић. Сремски говор. «Српск. дијалект., зб.», књ. XIV, 1964, стр. 182 и др.

(обратно)

7

A. V. Isačenko. Narečje vasi Sele na Rožu. Ljubljana, 1939, str. 87.

(обратно)

8

A. V. Isačenko. Vokalični nastavek proteza in hiat v slovenščini. Slovenski jezik, let. IV, sv. 1—4, 1941, str. 58.

(обратно)

9

П. Ивић. Дијалектологија српскохрватског језика. Увод у штокавска наречје. Н. Сад, 1956, стр. 200—201.

(обратно)

10

М. С. Стевановић. Источноцрногорски дијалекат. ЈФ, т. XIII, 1933—1934, стр. 44.

(обратно)

11

Д. Барјактаревић. Новопазарско-сјенички говори. «Српск. дијалект. зб.», 1966, стр. 55.

(обратно)

12

J. Jedvaj. Bednjanski govor. «Hrvat. dijalekt. zb.», I, 1956, str. 294. Автор ничего не сообщает о качестве этих звуков, однако палатализованный характер t, d в этом случае очевиден, поскольку в говоре есть палатальные ћ, đ (напр., lõđo ‘ладья’).

(обратно)

13

И. Бодуэн-де-Куртенэ. Опыт фонетики резьянских говоров. Варшава — Петербург, 1875, стр. 3, 17—18.

(обратно)

14

Б. Николић. Сремски говор. «Српск. дијалект. зб.», књ. XIV, стр. 334.

(обратно)

15

А. Мirambеl. La langue Grecque moderne. Paris, 1959, p. 41.

(обратно)

16

M. З. Закиев. Татарский язык. «Языки народов СССР». т. II. М., 1966, стр. 141; см. также: Л. А. Покровская. Гагаузский язык, там же, стр. 114.

(обратно)

17

J. Rigler. Fonološka problematika slovenskega črnovrškega dialekta. ЗбФЛ, IX, 1966, str. 111.

(обратно)

18

J. Tominec. Črnovrški dialekt. Kratka monografija in slovar. Ljubljana, 1969, str. 19.

(обратно)

19

E. Petrovici. La distinction phonologique entre trois sortes de N et de L non diésés, diésés et palataux en Roumain et en Slave. IJSLP, v. I—II, 1959, p. 184—192; С. П. Николаева. Процессы палатализации губных и губно-зубных согласных в балканороманских языках. Канд. дисс. Л., 1968, стр. 96—116.

(обратно)

20

Н. С. Трубецкой. Основы фонологии, стр. 82—83; R. Jakobson. Über die phonologischen Sprachbünde, S. 236.

(обратно)

21

В. M. Чэкман. Гісторыя проціпастаўленняў…, стар. 14—15 і інш.

(обратно)

22

Это эмпирически выведенное правило в приведенной формулировке допускает такие случаи, когда при наличии палатализованных фонем некоторые твердые фонемы имели бы позиционные варианты в виде палатальных звуков. Очевидно, предполагаемая ситуация допустима только в языках, где, подобно польскому, часть палатализованных фонем будет представлена палатальными звуками.

(обратно)

23

Примеры из следующих работ: М. С. Стевановић. Источноцрногорски дијалекат, стр. 132—133; М. Б. Пешикан. Староцрногорски средњокатунски и љешански говори. Београд, 1965, стр. 104, 106, 109; Б. Милетић. Црмнички говор. «Српск. дијалект. зб.», IX, 1940, стр. 18—19; Д. Вушовић. Дијалекат источне Херцеговине. «Српск. дијалект. зб.», III, 1927, --">

Оставить комментарий:


Ваш e-mail является приватным и не будет опубликован в комментарии.